Estetika ili kako me mrzi da ucim

Estetika je nauka koja se bavi lepotom. Barem u mojoj definiciji. To što sad ja moram da naučim 20 filozofa koji su razmišljali o lepoti, to je već drugi par opanaka. Mislim, svaki od njih je shvatao na svoj način, 100 ljudi, 100 razmišljanja. Sve je meni tu jasno, ali kad se ne pridoda primer, ode mast u propast. Bez primera, za mene su to španska sela. Još od srednje škole sam bežala od filozofije, imala klimavu dvojku (mama sad znaš) i lepo je meni moj profesor filozofije rekao "Bunjevački, ne moraš ti na fakultet, samo lepo nađi sebi jednog mafijaša, ćelavog sa kajlom, rodi mu đecu, imaćeš para, imaćeš pomoćnicu u kući, ako ga roknu, tebi sve ostane i fakultet ti ni za šta ne treba!". I bio je u pravu. Ne za mafijaša ili rokanje, već za fakultet. Jedan podatak mi je promakao kad sam krenula na studije-moj smer nema akreditaciju. Kad upisuješ Filološki razmišljaš ovako: "Hmmm, ovo je stara zgrada, verovatno iz doba kad  Krkobabić beše žilavo momče, dakle, verovatno su smerovi akreditovani i verovatno se poštuju neka pravila, nema menjanja stavova i bog-te-pita čega, starost je garant mudrosti". I tako naivno upišeš smer bez akreditacije, u prevodu, diplomu koristiš da ti visi na zidu ili u toaletu, da bi u slučaju nužde, njome se poslužio. I tako se ja bavim lepotom, Kant mi postaje jasniji sa dve-tri ljute prepečenice i 16 kafa, kad su mi oči kao u lemura. Dakle "Prvi sud ukusa se zasniva na kvanitetu..." . Aj' uzdravlje! 

Piši kratko, ali slatko

Glodur je rekao da od sad moram da pišem blogove od 600 reči?! Kao da je rečeno da moram da skratim kosu kao dečaci da bih bila dovoljno ženstvena i seksi. Ne ide to da kažeš jednoj devojci "širokijeh shvatanja" i opisa. Elem, mučim se ja sad tako sa manjkom reči, izbacujem ih i prebacujem, pojedem koje slovo, pa ga vratim. Zamalo pomoćne glagole da izbacim i samoglasnike, pa da ispadne "Tn Bnvčk mrz grnčnj". Ako ste shvatili-shvatili ste. Pored toga, ja imam i bujnu maštu, pa da. Kad se to rasplamsa, uh, teško da će da može da stane u samo 600 reči. Baš pre neki dan krenem da pišem tekst, jer sam sva važna i bitna i ja imam "deathline" ili kako se to već fensi zove. Opišem jednu onako svakodnevnu scenu iz života žena i muškaraca, uključim word count, jer jel' te imam Word 2003 koji nema automatsko brojanje reči, kad 420 reči već potrošeno! OMG!!! Panika, kako ću sad da kažem poentu u samo 200 reči??? Fuck, brisanje scene i njeno uproščavanje.  Sve se to lepo složi, uključim ja mog drugara word count-era, kad-631 reč! Ja sam onda odlučila da pišem dragom mi Gloduru, da ga zamolim da udeli još 400 reči, pa da bude ograničenje od 1000 reči za blog. Jok, nije popustio, tako da ja sad vežbam da pišem blog od 600 reči. . Sve mi tužno kad gledam stare blogove, davila sam ljude sa dužinom, ali je bilo zabavno kad se rastegne tema, pa kažeš sve što ti padne na pamet. Od sad ide mantra, ona čuvena rečenica "Da se reči kupuju, manje bi se govorile". Recesija i u tom domenu. Čitali ste moj skraćeni i suženi blog, hvala vam na pažnji. DoMindzenja :)

Vrlo kreativno!

Majke mi, pozitivan tekst

Nedavno je pomenuto u časopisu, u kome imam tu čast da radim i da me trpe, da ima manje tekstova sa srećnom tematikom, a više sa “hejterskom“. Naravno, odmah sam pogledala svoj arsenal tekstova i shvatila da sam osula paljbu na: starije ljude, gradski prevoz, bivše ljubavi i ponekog fudbalera “beton“ lige. Dobro, dobro, znam da nisu zaslužili, moraću da okrivim današnju vlast za to. Obično je ona kriva za sve. Čak i samoubistva sa Brankovog mosta. Ili zašto kiša pada u julu. Oni su krivi i tačka.

Pošto vidim da sam krenula starim putem hejta, vratiću se na pravi kolosek.

Pozitivnost je neraskidivo vezana za sreću. A šta je to sreća?

Sa naučne strane gledano, sunce pomaže da se luče hormoni sreće- endorfin i serotonin. Takođe, omogućava organizmu da vitamin D pretvori u kalcijum. Zato je leto najsrećnije godišnje doba, kada nam osmeh ne silazi sa usana. Moj pokušaj da se to objasni jednom đetiću protekao je ovako:

Ja: “Da li znaš zašto smo leti srećniji? Pa, to je zbog sunca i vitamina D, pa se tu stvaraju hormoni sreće i...“. On me gleda bledo kao da pričam o nuklearnoj fusiji. “...onda, pod uticajem tih hormona, serotonina i endorfina, mi smo zadovoljni i srećni.“. Minut ćutanja i posmatranja mene kao da sam prase u Teheranu. Već mi postaje neprijatno od zurenja, kad počinje navala gromoglasnog smeha, podrugljive sadržine. Uvek sam bila slaba na ruganje, još od osnovne škole kada mi se rugala moja prva ljubav. Namršteno ga gledam dok govori “Ja sam, bogomi, najsrećniji kad ovi turisti odu, pa se ja izliježavam na plažu ka' čo'ek! Što će mi sunce, pa da budem srećan?! “. I sad se iznerviram kad se setim tog razgovora. Stvarno, neki ljudi pored sreće prolaze kao pored “turskog groblja“.

Ivo Andrić je rekao “Čudno je to kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje“. Moja filozofija jeste da se sreća uvek nalazi u malim stvarima, u sitnicama. Kao ljubavna poruka na samolepljivom papiru. Ili srce od pene u kafi. Tužno je što ovih dana i ne umemo da prepoznamo sreću. Tužno je što se ne smejemo više. Da se ja pitam, momentalno bih raspisala peticiju za obeležavanje manifestacije “Dan smeha“. Tog dana se samo smejemo, gledamo pozorišne ili bioskopske komedije. Kako ko voli. Verujem da bih pomogla mnogima da se osećaju bolje, pa čak i bolesnim ljudima. Opet ja sa naukom, ali dokazano je da bolesnici mogu sebi i te kako da pomognu kada su vedri i ispunjeni pozitivnim mislima. Imam i dokaz. Nedavno sam saznala da je koleginica imala tešku saobraćajnu nesreću, pri kojoj joj je lice bilo isečeno staklom. Jedini lek pri oporavku bile su joj pozitivne misli. I znate šta? Na licu joj se ne vidi ni jedan ožiljak, a lepa je za medalju. I sve to uspelo joj je samo uz pomoć svojih vedrih razmišljanja. Poznata je rečenica Patrijarha Pavla “Kakve su ti misli, takav ti je život“. Ja biram da mi budu pozitivne, vedre, nasmejane i, ponekad, malo detinjaste. Jer, deca se najlepše smeju. Da vidimo sad, gde se sve sreća može kriti, da je odmah prepoznate i zgrabite svom dušom.

Sreća je kada...

...otvoriš oči i vidiš ljubav svog života pored sebe kako spava i sanja (verovatno tebe)

...slušaš po pedeseti put dečije pesmice, ali ne mariš, jer ništa ne može da se poredi sa trenutkom kada osetiš dodir malih prstiju na svojoj ruci i čuješ sićušni, slatki glas, kako kaže “Tetka“

... vidiš drage prijatelje posle duge razdvojenosti usled studiranja, pa odete na vaše čuveno mesto okupljanja

... ponovo jedeš maminu kuhinju i svaki put se pitaš da li su lazanje uvek imale tako dobar ukus kao tad

... kada dobiješ kao “kaznu“ jedno golicanje u trajanju od 10 minuta, pa ostaneš bez daha, ali znaš da se osećaš predivno

... čuješ reči “Volim te“, ne samo do svoje ljubavi, već i od roditelja, sestre ili prijatelja

... udeliš koji dinar prosjaku/prosjakinji i znaš da si mu koliko-toliko pomogao

... čaša uvek dopola puna i znaš da će jednog dana biti prepuna dok budeš gledao u oči svojim unucima

... dobiješ poslovni ponudu o kojoj si uvek maštao, a znaš da si je dobio svojim radom, a ne “preko veze“

... se zaljubiš “do daske“ i u sebi pevušiš neke balade o zelenim očima

... dobiješ kompliment za izgled i posle se osećaš sjajno

... ustupiš mesto starijoj osobi u prevozu, a ona ti uputi pogled pun zahvalnosti

... dobiješ prvu desetku i pohvalu od strane profesora

...  ne moraš da čekaš čitavu večnost u redu za plaćanje računa

... nađeš zaboravljene pare u farmericama koje si nameravao da opereš

... odeš na gotik žurku, iako slušaš folk, ali se ipak dobro provedeš

... smeješ se do suza dešavanjima iz tinejdžerskih dana

... gledaš zalazak sunca sa Kalemegdana

... proslavljaš godišnjicu na najneobičniji način

... (dopunite sami, važno je samo da vam to stavlja osmeh na lice i vedrinu u srcu)

Ako ste stigli do ovog dela teksta i niste nabacili makar kez, uradite to odmah. “Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni”. Ili kako bi Bob Marli rekao “Don’t worry, be happy”. Ili “Osmeh je jedina kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari”. Ili… Koga god da navedem, svi oni žele samo jedno- sreća, sreća, radost! Osmeh na lice i pravac ostatak života u sreći!

Ex & City

Eks- najčešće bivši momak, koga psujemo u sebi i obično kažemo “Bila sam mu najbolja, a on gad!“. Neki od njih su bili divni, ali to su dečije ljubavi kada ste se držali za ruke u parku. Ili vam je ubrao ljubičice. Ova druga sorta se ređe viđa, dok sve žene ipak pamte gadove. Nažalost.

“Srešćeš jednog smeđeg muškarca, iza njega je crno srce, to znači da je lud za tobom. Ti si nekako gorda i ne zanima te više. Okrenuta si ka crnom muškarcu, jer njega voliš...“, reče moja drugarica proročki, dok bulji u crni talog kafe. “A, je l’ vidiš da li je smeđi muškarac ćelav i ima bradu, veliki stomak pogotovo?“. Zadirkujem je ja, kikoćući se, jer sam “neverni Toma“ po tom pitanju. “Samo ti mene zezaj, srešćeš ga i on će da odlepi za tobom“. Odlepio je on odavno, koliko se meni čini. Susret ili ne, meni to znači koliko i plasman u Evro Ligi. Po principu “Nova ljubav isteruje staru“, ja sam moju isterala odavno i dobro zalupila vrata, pokazujući srednji prst. Ali, ono što svaka žena na ovom svetu hoće jeste da taj bivši oguli svoja kolena moleći za oprost, dok smo mi u full-u sređene i hladne kao led.

Haljinica boje lila- tu je, štikle sa potpeticom od 12 cm- tu su, torba- tu je, parfem na delikatnim mestima- urađeno, šminka na mestu- jeste. Šarm, ludilo, zavodljivost, slatkoća- sve je tu. Da li mi još nešto fali? Osim malo više mozga i malo manje nervoze oko gluposti-ne. Mogu da umarširam u provod.

Odlučno ulazim u auto i odlazimo u “tropski bar“. Lako pronalazimo sto i uglas vičemo “Kokteli!“. Osim ludo dobrog provoda, mene je ipak kopkalo ono “proročanstvo“ iz kafe. Da li je neko rekao da se snovi i želje ne ostvaruju? E, pa taj neko nema pojma. Ono što poželim nekako uvek ide prema onoj rečenici “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“. Da bih isprobala da li deluje, zamislila sam idealnu osobu za sebe, posle svih promašaja. Zamislila sam sve moguće detalje od boje kose, preko sportskog duha do “Želim da me voli najviše na svetu“. I konačno, dobila sam princa, konji su iza mene. Susret sa “konjem“ zamišljala sam kao onu scenu iz filmova. Muškarcu zastane dah zbog žene koju vidi ispred sebe, dok se ona kreće u slow motion-u. Naravno, u mojoj mašti, ja sam imala pet kilograma manje, preplanula i zavodljiva kao Šeherezada. A on? On nije bio ništa naročito, ćelav i debeo. Ali sa razgoračenim očima, u čudu. Zamišljanje bi se obično završilo mojom rečenicom “Za moj izgled pobrinula se ljubav pravog muškarca“.

“Ženo, nisi ni pipnula koktel!“ viknula je drugarica pored mene i ja ukapirah da izigravam Alisu umesto Šakiru u ludom provodu. Pod uticajem pića, brzo sam morala da otrčim do toaleta. Na putu za “olakšanje“, shvatila sam da se neke želje ispunjavaju i brže nego što ih pomisliš. Tamo je stajao bivši u kariranoj crvenoj košulji sa dugim rukavima na plus četrdeset stepeni. Da, bio je upravo kao iz moje želje, proćelav, sa stomakom i bradom a la Robinzon Kruso. Mora da žali za izgubljenom kosom. Video me je i ukočio se na mestu. Srećna zbog ostvarenja plana, odlučila sam da napravim par izmena. Ako i nemam pet kila manje, obline mogu i da posluže. Ispravila sam se kao bandera i počela da se molim da mi jedna od štikli ne zakaže, pa da se prostrem njemu na noge. Catwalk do njega bio je za pohvalu, Naomi bi mi pozavidela. Pozdravili smo se po PS-u i krenula su uobičajena pitanja. Dragi moji, sve što čujete od bivših, shvatite suprotno ili makar u drugačijem kontekstu. “Baš lepo izgledaš“, u prevodu “Bolja si riba sad, nego kad si sa mnom bila“. Nažalost, ja njemu kompliment nisam mogla da uzvratim. Po nekom nepisanom pravilu, bivši momci (čast izuzecima) posle raskida postanu upravo ćelavi, bradati i debeli. Debeli, ali srećni. Verovatno sami sa sobom. Ovaj nije spadao u izuzetke, nego je još i potvrđivao pravilo. Prosto sam se pitala da li sam bila pod nekim “mađijama“ kad mi se sviđao neko kao on. Zbog ličnog zadovoljstva, dodala sam da se u skorije vreme i udajem, na šta se on načisto zbunio. E, moj bivši ti, da je sreće tvoje bilo, ovakva ženska bi bila tvoja “od sad, pa zauvek“. Neka te teši sad tvoj stomak i krema za mazanje ćelave glave. Otišla sam odatle, ostavljajući ga da stoji sa pivom u ruci, zblanutog obrtom događaja.

Bože, od sad ću početi da zamišljam neke drugačije stvari- vilu u Toskani ili doživotnu crnu kreditnu karticu. Kad mi već ide ostvarivanje želja. A ex & city? Pa, bivši kao bivši. Deo su prošlosti i tamo im je i mesto. Nemojte nikako mešati prošlost i na silu je ubacivati u sadašnjost, postoji veliki razlog da ona ostane tamo gde jeste. Nekada su nam bivše ljubavi dragi prijatelji, sa kojima se prisećamo kako smo nekad pili kafu na Platou. A neke bivše ljubavi su nam bolne uspomene na sva ostavljanja da satima čekamo kada će nas pozvati. Bivši su i deo odrastanja i naših raznih faza. Oni su živi primeri koji nam pokazuju da se na greškama uči. Zavidim ljudima koji uspeju od bivših da naprave dobre prijatelje. Da li ne umem to ili to ne funkcioniše, ne znam. Iz dosada viđenog, izvukla sam naravoučenije:

“O bivšima, kao i pokojnima, sve najbolje“. A, da su bili dobri, ne bi bili bivši.

Hasta la vista, baby!