Dragi Deda Mraze

Pišem ti ovo pismo, jer znam da sigurno postojiš. Čak i kad razuvere decu da ti postojiš tako što se obuku u tvoje odelo i stave bradu od vate, pa ih dete slučajno povuče za bradu, vidi tatu i počne nenormalno da vrišti i da plače, onda mu mame i tate bespomoćno objašnjavaju da ti ustvari ne postojiš i da je vreme da to shvate. Ja sam uvek znala da je to samo izgovor i da su ti tate samo pomoćnici pri dostavi poklona. To je ustvari test dečacima i devojčicama širom planete, da bi ti uvideo da li će posle jedne tako bedne rečenice kao što je "Pa, vidiš, dušo, Deda Mraz, ustvari i ne postoji, on je izmišljen, da bi..." deca prestati da veruju u tebe ili ne. Ja sam u NE grupi i da postavim ja sad pitanje- Da li postoje vanemaljci? Ne? Pa, zašto ih onda proučavaju i šalju rakete u svemir da otkriju ima li života na drugim planetama? Zašto pokušavaju da dokažu da postoje? To se sve svodi na vic kada pitaju Cigu ko su vanzemaljci, a on lepo čovek odgovori "VanZEMLJACI? Pa, nek' živi ko gde 'oće!".

Elem, da se ja vratim fino tebi. Na početku jedna zamerka- previše si se iskomercijalizovao sa onom reklamom za Koka Kolu. Dobro ja razumem da čoveku trebaju sponzori, pa ne idu jeleni na vazduh i sankama treba održavanje, ali gde si ti video da ljudi po hladnom vremenu piju Kolu?! Ovde kad dune košava, pa kad ti kroz uši produva i mozak, uletiš u prvi kafić i kažeš "Daj jedan čaj!". Dakle, pamet u glavu i sledeće godine potpiši ugovor sa Milfordom.

Nadam se da ti je na Severnom polu lepo i da uživaš sa Baba Mrazicom i Rudolfom (jel mu i dalje crven nos?) i da nećeš kasniti sa poklonima (ovo se interesujem zbog sebe, msm, pokloni su mi prekopotrebni). Vidiš kako se ja raspitujem za tvoje zdravlje i ostalo, a ne odmah "Dragi Deda Mraze, treba mi to i to!". Neeee, ja sam uviđajna osoba i tek sad ću da ti kažem spisak stari koje bih htela za Novu godinu i, da naravno, da li sam bila dobra cele godine se ne dovodi u pitanje :)

Da počnemo:

1.ŠTIKLE

Ovaj, to mi je uvek pod 1... Razumeš me jel' da? Šta kažeš, koje hoću? Pa... Mogle bi neke crne ili bež, salonke ili polučizmice, sa obaveznom platformom napred, da me nogice ne bole, potpetica od 10 do 15cm... D&G? Može, a i ne mora, može i Gucci, Prada, ne biram ja puno...

2.SREĆE

Ne šalji mi Leprikone nikako, nego spakuj to u 5 bidona (ako ne znaš šta je to, pitaj Dajanu) i dostavi mi, a ja ću to preko godine da rasporedim.

3.MESTO U NOVINARSKOJ KUĆI

Da, da, pogodio si, pisala bih kolumne, nosila Channel odela, Gucci štikle i pila kafu za poneti (velika moka sa malo cimeta i 2 kesice šećera), pućiću usta i nositi XXL naočare. Ha, šalim se, samo ću pisati kolumne i onda trčati svakog 1-og u mesecu na trafiku da vidim kako izgleda mojih ruku delo.

4.PAMETI

Malkice više. Jedan kolumnista je to tražio od tebe, pa sam ja to COPY/PASTE, jer mu je ta bila kao Njegoševa. Znači, malo više pameti u 2011-oj, a uz to i odgovornije ponašanje, ne toliko osetljivosti na tuđe ponašanje, kritiku ili svađu, brzina pri radu i manje smotanosti.

5.TONU SLATKIŠA

Rečenica moje sestre je da bih ja ubila za slatko. "Mala, daj Milku sa karamelom i komadićima keksa, inače ću da te ubijem ovom štiklom od čitavih 12cm!" Hahahah :) Ne, ne bih ubila, možda ukrala, otela, ali da ubijem ,nije moj stil :DDD Ugl, poenta je da se ti čuješ sa fabrikama slatkih proizvoda (inostranstvo se podrazumeva), uzmeš im svima propusnice -doživotne- i dostaviš mi to. Ne pridikuj mi da sam debela, ti čoveče sa belom bradom i brkovima i stomakom do zuba!

E, Deda, to bi ZA SAD bio krajnji ishod mojih želja, ako se setim još nečega, ja ću napisati još koje pismo, a čisto sumnjam da ih više neće biti, tako da se pripremi. Nadam se da ti nisam tražila previše, ionako nosiš samo igračke, šta su slatkiši, pamet, novinarsko mesto, sreča i štikle za tebe? Piece of cake iliti mačiji kašalj. Mogla bi možda Baba Mrazica da mi pošalje korpu mafina? Ali, o tom-potom!

Želim ti srećan put, puno snega, srećnu Nou godinu (nemoj da piješ, znaš parolu- kad pijem ne vozim-mislim sanke) i da i ti dobiješ neki poklon od Baba Mrazice koji puno, puno želiš!

Ljubim te u crvene obraze,

Tina Bunjevački

P.s. Ne tražim ti ljubav, jer si i ove godine bio toliko dobar i doneo si mi je na pretek, baš onako kako sam htela. Samo tako nastavi i, u ime mog Vojkana(on kao ne veruje u tebe, a vidim mu osmeh kad se pojaviš na TV-u) ti tražim radno mesto koje on želi, njegovu sreću, desktop računar, kafe aparat... Mislim da je to-to! Veliki pozdrav i poljubac od nas!

"I kad tvoje grešne ruke ne sklanjam,

ti si tu da mrtav hladan kažeš da ne valjam,

da su moje žrtve male. da su sve uzalud pale…

I kad tvoje greške redom ispravljam,

ti si tu da pljuneš mi u lice da ne valjam.

Da me sečeš kao mačem i da ne daš mi da plačem.

Znam, ne valjam što ti kroz prste uvek progledam,

I što sam manja od makovog zrna,

I što pred tobom drhtim kao srna.

Znam, ne valjam što te na kolenima uvek čekam

i crven tepih bacim ispred tebe.

Znam, ne valjam, al po sebe.

A ja ti oprostim na svoju štetu

Kad kažeš mi onu najstariju na svetu laž…

Izvini, neće se ponoviti… Znam da ne valjam

Najnovija pesma Natase Bekvalac, ne postoji cura koja se nece pronaci u ovoj pesmi, ne zato sto je tipicna zenska pesma, vec zato sto su sve imale nekog ko "pljuje u lice" i kaze joj da ne valja. Ako bih isla redom po Knez Mihajlovoj i pitala cure da popune anketu koja bi istrazivala koliko njih ima ili je imalo momka pred kojim je postavljala crveni tepih, verujem da bih dobila 95% cura sa takvim primerom. Da li u zivotu jedne mlade zenske osobe mora nuzno da postoji neki djavo koji ce joj praviti pakao od zivota?... Imam zapise koji datiraju jos od 2005. godine i citiracu sebe : " Prve godine smo se trudili da odrzavamo vezu i imamo status ZAUZETI. I to bi trajalo najvise mesec dana. kasnije smo se trudili da odrzavamo VIDJENJE, koje bi trajalo jednu noc. I tako naredne 3 godine, uz precutnu pretpostavku da i dalje imamo isti status jedno za drugo negde u nekoj transcendentalnoj sferi..." Ja sa svojih 17 godina se pitam kakav ja odnos imam sa momkom koga volim da bih tad dala zivot za njega? HELLO?! Ne znam zasto ne poslusah savet jedne zene "Da znas koliko ce jos takvih biti?" Nije bilo... Bio je jedan dovoljan za njih sve, da mi kaze onu najstariju na svetu laz "Izvini, neće se ponoviti…". Da se razumemo, ne zalim za njim, ne zalim za proslim vremenima, kad citam stare dnevnike, kad vidim sta ja sve radim zbog njega, dodje mi prava, pravcijata muka i kazem sebi "Joj, ne bih se nikad vratila vise u taj period!" i nazovem sebe imenima svih domacih zivotinja. Poenta je prevazici tog "gospodina" i nastaviti dalje, mada moram da priznam, najbolju inspiraciju za pisanje imam kad sam u uzasnom raspolozenju, potpuno slomljena i ljuta na sebe...

12. Decembar 2006.

"Posle odredjenog vremena, naviknes se na bol i prihvatis ga... Kazes mu "Pa gde si ti? Odavno se nismo videli! Sedi tu, pored mene... " i on sedne, bas pored tebe i gleda te dobro poznatim ocima. Kad se toliko naviknes na njega, vise ga i ne primecujes, jer znas da je tu i da bi mogao da ode samo da bi imao kome da se vrati i da je njegov odlazak kratak. U sustini znas da ce on uvek biti tu negde da sedne pored tebe i da te gleda dobro poznatim ocima... Zauvek..."

Volela bih da mogu da idem od cure do cure po Knez Mihajlovoj i kazem im " Nemoj to da radis! Da li ti znas koliko momaka umire za tvojim pogledom i da ce naici neko ko ce te voleti deset puta vise nego sto ti volis nekog takvog?" Mislim da bih zavrsila u Lazi Lazarevicu, ali ako pogledamo kroz istoriju filmova svi beskucnici koji su nesto vikali po ulicama, na kraju se ispostavilo da su i te kako u pravu! Ali, to je vec "drugi par opanaka"... Ja stvarno verujem u ideju "srodnih dusa" bez obzira sto su me uveravali da je to izmisljeno da bi zene zivele u masti. "Srodne duše su svi članovi naše šire i uže obitelji, svi naši prijatelji i poznanici, naši poslovni kolege, susjedi, osobe koje idu s nama u školu, učitelji, i sve ostale osobe koje nam pomažu u ovom životu za nas daljnji razvoj kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Osobe koje nam najviše "zla" nanose nam u biti najviše pomažu u našem duhovnom razvoju, zato jer rade iz čiste ljubavi prema nama (znam da je to teško shvatiti, ali jedino tako možemo doći do bezuvjetne ljubavi- najbolji primjer je opisan u poglavlju svekrva)" Mogla bi biti jedna od definicija... Mislim da bi zenama posebno trebalo objasniti da srodna dusa nije osoba koja te povredjuje, kaznjava neemocionalnim ponasanjem, varanjem i,uopsteno, da "pljuje u lice". Nikad nisam videla da u bajkama princ voli princezu na razbojnicki nacin i jos da mu se ona vraca po 452736 put! Mislim da bi se kraj ovog bloga najbolje ogledao u Platonovoj legendi o srodnim dusama i sve vi koje ovo citate znajte da necu ici po Knez Mihajlovoj da vam govorim kako vas taj ne zasluzuje, ovo ili ono, samo cu ovde iskucati:

"U centru sebe imaš odgovor; Ti znaš tko si Ti i Ti znaš što Ti želiš."

Lao-tzu

"Prema Platonu, u pocetku stvaranja, muskarci i zene nisu bili kao danas, postojalo je samo jedno bice, nisko, sa jednim telom i vratom, ali je glava imala dva lica, svaka gledajuci na svoju stranu. To je izgledalo kao da su dva stvorenja spojena na ledjima sa dva razlicita pola, cetiri noge, cetiri ruke. Medjutim, grcki bogovi bili su ljubomorni, videvsi da je jedno bice sa cetiri ruke radilo vise, da su dva lica koja gledaju u suprotnu stranu bila opreznija i niko nije mogao da ih napadne neopazeno, a cetiri noge omogcavale su dugo stajanje ili hodanje bez velikog napora. I sto je bilo najopasnije, nije mu bio potreban niko za stvaranje potomstva.

-Dakle, rece Zevs, vrhovni vladar Olimpa,- imam plan da ovi smrtnici izgube moc.

I jednim gromom isece stvorenje na dva dela i stvori muskarca i zenu. To je umnogome povecalo svetsku populaciju, a u isto vreme je dezorijentisalo i oslabilo one koji su na svetu ziveli, jer su morali ponovo da traze svoju izgubljenu polovinu, da bi je ponovo zagrlili i u tom zagrljaju obnovili staru snagu, sposobnost da izbegnu prevare, otpornost da tokom dugih perioda izdrze naporan rad. I taj zagrljaj u kome se dvoje ponovo spajaju jeste ono sto mi danas zovemo vodjenje ljubavi..."

Vraćanje pravim stvarima

I opet sam tu, vratila sam se starom, dobrom, poznatom blogu. Ponovo Blogerka :) Postovi kao postovi, biće isti, malo mojih tekstova koji nikoga ne zabavljaju, osim mog momka, koji, jadničak, mora da kaže da su tekstovi odlični, malo citata, malo odlomaka iz knjiga, pa ipak sam ja književnica, zar ne? :) Hmmm... Ovih dana je aktuelno pitati se "Šta je sa fakultetima?", "Da li oni znaju koliko para traže i da je to, ne mnogo, nego previše?!". Oktobar svake godine je, od kad sam ja krenula na fakultet, mesec kada se dešavaju promene na mom fakultetu. Valjda održavaju tradiciju Petog oktobra, ali da ne zalazim u politiku, ionako o njoj ne znam ništa... Dakle, promene na mom fakultetu. Ja sam počela da paničim još u septembarskom ispitnom roku, koji je btw u avgustu (?!), da li ću stići da dam sve ispite i pređem u sledeću godinu. U oktobarskom ispitnom roku 1 i 2 bilo je jasno kao dan da hoću. Posle svega, imali smo sastanak sa Dekanom/icom koja nas je sve oduševila, svih 3oo studenata koji su se pojavili na tom sastanku i jedva smo stali svi u prostoriju za sastanke, da nema više obnove i da je bezuslovan upis u 3. i 4. godinu!!! Jao, hvala Vam puno, jao, super, divno itd. Ja stvarno jesam bila srećna zbog te odluke, častila Mustafu koji peva (čitaj pokušava da peva) po busu sa čitavih 20 dinara (malo li je u današnje vreme?) i odmah javila mojima kako je Dekan/ica mog fakulteta za primer! Malo sam se ljutnula što to nije došlo ranije, kad sam ja obnavljala godinu (sramote) i izgubila čitavih godinu dana, ali poklonu se u zube ne gleda. Poklonu?! Sledećih dana, na Fb-u meni dođe obaveštenje kako će visina školarine biti uvećana za čitavih 600 eura (prava sitnica) i iznosiće 1800 eura po godini!!! Ma, jesu li oni normalni?!!! Da li oni znaju ko studira na njihovom fakultetu? Da li oni znaju da deca bogatih roditelja idu na privatne fakultete i tamo daju veliku lovu? Na državne fakultete idu ljudi manjih finansijskih mogućnosti i nadaju se, samo se nadaju, da će imati posao posle toga, da na tom radnom mestu neće biti nečija pojava u vidu osobe koja je dala dosta para i završila privatni fakultet! U mojoj glavi ređali su se planovi, od toga da ako bude toliko školarina, da napustim faks i zaposlim se negde, jer ne mogu svojima da tražim tolike pare, do toga da ćemo videti šta će biti. I bio je protest. Uspeli su da izdejstvuju da školarina bude ista, a fakultet je dao upozorenje koje daje svake godine, sledeće godine biće neumoljivi i povećaće školarinu. I opet će biti protest. I opet će da upozoravaju. Ovo je jedan fin blog, na njemu se ne psuje,ali ovde vi dodajte neku svoju ako želite, ja ne smem :) I na kraju ove priče, u stilu moje mame, dodaću poslovicu "Pas laje, vetar nosi" ili "Pojeo vuk magarca". Ništa više nije bilo, ja sam im velikodušno dala pare za upis i Asta la Vista! Dodatno obaveštenje-pored 400 eura koje ti njima uplatiš kao prvu ratu školarine, uplaćuje se i 1700 dinara za troškove upisa i 150 dinara je ŠV obrazac?!?!?! O čemu mi pričamo?! O čemu oni pričaju?! O povećanju školarine?! Ma, daaaaj... Prvo, nije im dosta 400 eura, daj još 1700 dinara, onda, koliko ja znam, ŠV obrazac se daje BESPLATNO na svim fakultetima, štaviše, nalazi se u holovima fakulteta, na gomili, pa se sam posluži! Potpuno besplatno! A moj fakultet traži 150 dinara svakom studentu, a nas ima mnoooogo, tako da i tu namlate para! Pa dokle više?! Dobro, Tina smiri se :) Sad je sve dobro, idem na fakultet i čekam još neke promene dda se dese. Do tad, Balzak je moj drug!!! :)