"I kad tvoje grešne ruke ne sklanjam,

ti si tu da mrtav hladan kažeš da ne valjam,

da su moje žrtve male. da su sve uzalud pale…

I kad tvoje greške redom ispravljam,

ti si tu da pljuneš mi u lice da ne valjam.

Da me sečeš kao mačem i da ne daš mi da plačem.

Znam, ne valjam što ti kroz prste uvek progledam,

I što sam manja od makovog zrna,

I što pred tobom drhtim kao srna.

Znam, ne valjam što te na kolenima uvek čekam

i crven tepih bacim ispred tebe.

Znam, ne valjam, al po sebe.

A ja ti oprostim na svoju štetu

Kad kažeš mi onu najstariju na svetu laž…

Izvini, neće se ponoviti… Znam da ne valjam

Najnovija pesma Natase Bekvalac, ne postoji cura koja se nece pronaci u ovoj pesmi, ne zato sto je tipicna zenska pesma, vec zato sto su sve imale nekog ko "pljuje u lice" i kaze joj da ne valja. Ako bih isla redom po Knez Mihajlovoj i pitala cure da popune anketu koja bi istrazivala koliko njih ima ili je imalo momka pred kojim je postavljala crveni tepih, verujem da bih dobila 95% cura sa takvim primerom. Da li u zivotu jedne mlade zenske osobe mora nuzno da postoji neki djavo koji ce joj praviti pakao od zivota?... Imam zapise koji datiraju jos od 2005. godine i citiracu sebe : " Prve godine smo se trudili da odrzavamo vezu i imamo status ZAUZETI. I to bi trajalo najvise mesec dana. kasnije smo se trudili da odrzavamo VIDJENJE, koje bi trajalo jednu noc. I tako naredne 3 godine, uz precutnu pretpostavku da i dalje imamo isti status jedno za drugo negde u nekoj transcendentalnoj sferi..." Ja sa svojih 17 godina se pitam kakav ja odnos imam sa momkom koga volim da bih tad dala zivot za njega? HELLO?! Ne znam zasto ne poslusah savet jedne zene "Da znas koliko ce jos takvih biti?" Nije bilo... Bio je jedan dovoljan za njih sve, da mi kaze onu najstariju na svetu laz "Izvini, neće se ponoviti…". Da se razumemo, ne zalim za njim, ne zalim za proslim vremenima, kad citam stare dnevnike, kad vidim sta ja sve radim zbog njega, dodje mi prava, pravcijata muka i kazem sebi "Joj, ne bih se nikad vratila vise u taj period!" i nazovem sebe imenima svih domacih zivotinja. Poenta je prevazici tog "gospodina" i nastaviti dalje, mada moram da priznam, najbolju inspiraciju za pisanje imam kad sam u uzasnom raspolozenju, potpuno slomljena i ljuta na sebe...

12. Decembar 2006.

"Posle odredjenog vremena, naviknes se na bol i prihvatis ga... Kazes mu "Pa gde si ti? Odavno se nismo videli! Sedi tu, pored mene... " i on sedne, bas pored tebe i gleda te dobro poznatim ocima. Kad se toliko naviknes na njega, vise ga i ne primecujes, jer znas da je tu i da bi mogao da ode samo da bi imao kome da se vrati i da je njegov odlazak kratak. U sustini znas da ce on uvek biti tu negde da sedne pored tebe i da te gleda dobro poznatim ocima... Zauvek..."

Volela bih da mogu da idem od cure do cure po Knez Mihajlovoj i kazem im " Nemoj to da radis! Da li ti znas koliko momaka umire za tvojim pogledom i da ce naici neko ko ce te voleti deset puta vise nego sto ti volis nekog takvog?" Mislim da bih zavrsila u Lazi Lazarevicu, ali ako pogledamo kroz istoriju filmova svi beskucnici koji su nesto vikali po ulicama, na kraju se ispostavilo da su i te kako u pravu! Ali, to je vec "drugi par opanaka"... Ja stvarno verujem u ideju "srodnih dusa" bez obzira sto su me uveravali da je to izmisljeno da bi zene zivele u masti. "Srodne duše su svi članovi naše šire i uže obitelji, svi naši prijatelji i poznanici, naši poslovni kolege, susjedi, osobe koje idu s nama u školu, učitelji, i sve ostale osobe koje nam pomažu u ovom životu za nas daljnji razvoj kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Osobe koje nam najviše "zla" nanose nam u biti najviše pomažu u našem duhovnom razvoju, zato jer rade iz čiste ljubavi prema nama (znam da je to teško shvatiti, ali jedino tako možemo doći do bezuvjetne ljubavi- najbolji primjer je opisan u poglavlju svekrva)" Mogla bi biti jedna od definicija... Mislim da bi zenama posebno trebalo objasniti da srodna dusa nije osoba koja te povredjuje, kaznjava neemocionalnim ponasanjem, varanjem i,uopsteno, da "pljuje u lice". Nikad nisam videla da u bajkama princ voli princezu na razbojnicki nacin i jos da mu se ona vraca po 452736 put! Mislim da bi se kraj ovog bloga najbolje ogledao u Platonovoj legendi o srodnim dusama i sve vi koje ovo citate znajte da necu ici po Knez Mihajlovoj da vam govorim kako vas taj ne zasluzuje, ovo ili ono, samo cu ovde iskucati:

"U centru sebe imaš odgovor; Ti znaš tko si Ti i Ti znaš što Ti želiš."

Lao-tzu

"Prema Platonu, u pocetku stvaranja, muskarci i zene nisu bili kao danas, postojalo je samo jedno bice, nisko, sa jednim telom i vratom, ali je glava imala dva lica, svaka gledajuci na svoju stranu. To je izgledalo kao da su dva stvorenja spojena na ledjima sa dva razlicita pola, cetiri noge, cetiri ruke. Medjutim, grcki bogovi bili su ljubomorni, videvsi da je jedno bice sa cetiri ruke radilo vise, da su dva lica koja gledaju u suprotnu stranu bila opreznija i niko nije mogao da ih napadne neopazeno, a cetiri noge omogcavale su dugo stajanje ili hodanje bez velikog napora. I sto je bilo najopasnije, nije mu bio potreban niko za stvaranje potomstva.

-Dakle, rece Zevs, vrhovni vladar Olimpa,- imam plan da ovi smrtnici izgube moc.

I jednim gromom isece stvorenje na dva dela i stvori muskarca i zenu. To je umnogome povecalo svetsku populaciju, a u isto vreme je dezorijentisalo i oslabilo one koji su na svetu ziveli, jer su morali ponovo da traze svoju izgubljenu polovinu, da bi je ponovo zagrlili i u tom zagrljaju obnovili staru snagu, sposobnost da izbegnu prevare, otpornost da tokom dugih perioda izdrze naporan rad. I taj zagrljaj u kome se dvoje ponovo spajaju jeste ono sto mi danas zovemo vodjenje ljubavi..."