I opet sam tu, vratila sam se starom, dobrom, poznatom blogu. Ponovo Blogerka :) Postovi kao postovi, biće isti, malo mojih tekstova koji nikoga ne zabavljaju, osim mog momka, koji, jadničak, mora da kaže da su tekstovi odlični, malo citata, malo odlomaka iz knjiga, pa ipak sam ja književnica, zar ne? :) Hmmm... Ovih dana je aktuelno pitati se "Šta je sa fakultetima?", "Da li oni znaju koliko para traže i da je to, ne mnogo, nego previše?!". Oktobar svake godine je, od kad sam ja krenula na fakultet, mesec kada se dešavaju promene na mom fakultetu. Valjda održavaju tradiciju Petog oktobra, ali da ne zalazim u politiku, ionako o njoj ne znam ništa... Dakle, promene na mom fakultetu. Ja sam počela da paničim još u septembarskom ispitnom roku, koji je btw u avgustu (?!), da li ću stići da dam sve ispite i pređem u sledeću godinu. U oktobarskom ispitnom roku 1 i 2 bilo je jasno kao dan da hoću. Posle svega, imali smo sastanak sa Dekanom/icom koja nas je sve oduševila, svih 3oo studenata koji su se pojavili na tom sastanku i jedva smo stali svi u prostoriju za sastanke, da nema više obnove i da je bezuslovan upis u 3. i 4. godinu!!! Jao, hvala Vam puno, jao, super, divno itd. Ja stvarno jesam bila srećna zbog te odluke, častila Mustafu koji peva (čitaj pokušava da peva) po busu sa čitavih 20 dinara (malo li je u današnje vreme?) i odmah javila mojima kako je Dekan/ica mog fakulteta za primer! Malo sam se ljutnula što to nije došlo ranije, kad sam ja obnavljala godinu (sramote) i izgubila čitavih godinu dana, ali poklonu se u zube ne gleda. Poklonu?! Sledećih dana, na Fb-u meni dođe obaveštenje kako će visina školarine biti uvećana za čitavih 600 eura (prava sitnica) i iznosiće 1800 eura po godini!!! Ma, jesu li oni normalni?!!! Da li oni znaju ko studira na njihovom fakultetu? Da li oni znaju da deca bogatih roditelja idu na privatne fakultete i tamo daju veliku lovu? Na državne fakultete idu ljudi manjih finansijskih mogućnosti i nadaju se, samo se nadaju, da će imati posao posle toga, da na tom radnom mestu neće biti nečija pojava u vidu osobe koja je dala dosta para i završila privatni fakultet! U mojoj glavi ređali su se planovi, od toga da ako bude toliko školarina, da napustim faks i zaposlim se negde, jer ne mogu svojima da tražim tolike pare, do toga da ćemo videti šta će biti. I bio je protest. Uspeli su da izdejstvuju da školarina bude ista, a fakultet je dao upozorenje koje daje svake godine, sledeće godine biće neumoljivi i povećaće školarinu. I opet će biti protest. I opet će da upozoravaju. Ovo je jedan fin blog, na njemu se ne psuje,ali ovde vi dodajte neku svoju ako želite, ja ne smem :) I na kraju ove priče, u stilu moje mame, dodaću poslovicu "Pas laje, vetar nosi" ili "Pojeo vuk magarca". Ništa više nije bilo, ja sam im velikodušno dala pare za upis i Asta la Vista! Dodatno obaveštenje-pored 400 eura koje ti njima uplatiš kao prvu ratu školarine, uplaćuje se i 1700 dinara za troškove upisa i 150 dinara je ŠV obrazac?!?!?! O čemu mi pričamo?! O čemu oni pričaju?! O povećanju školarine?! Ma, daaaaj... Prvo, nije im dosta 400 eura, daj još 1700 dinara, onda, koliko ja znam, ŠV obrazac se daje BESPLATNO na svim fakultetima, štaviše, nalazi se u holovima fakulteta, na gomili, pa se sam posluži! Potpuno besplatno! A moj fakultet traži 150 dinara svakom studentu, a nas ima mnoooogo, tako da i tu namlate para! Pa dokle više?! Dobro, Tina smiri se :) Sad je sve dobro, idem na fakultet i čekam još neke promene dda se dese. Do tad, Balzak je moj drug!!! :)
