Football Tips & Trics iliti Fudbalske Fore & Fazoni

Jednog lepog preduskršnjeg dana moj dragi dečko me je poveo na vrlo romantično mesto-fudbalska utakmica "beton" lige, kako se on izrazio. Pitala sam ga da li moram, pravdala se da žene donose nesreću na fudbalskim utakmicama (baš kao i na brodovima), ali on mi je rekao da se ovamo jedna ovakva baš očekuje da podigne moral i donese upravo sreću. Eh, to laskanje... Na koga sam tako slaba, iako se graniči sa lažima. Ovakva? Kakva to? Ali 'ajde... Ne, ne, nisam obula štikle, iako se od ove blogerke to i očekuje, u najmanju ruku. Bila sam u ravnom, a adut su mi bile crne naočare za "vid", popularne ovih dana (Bog je stvorio svet, sve ostalo je MADE IN CHINA), sa kojima svi ličimo pomalo na profesorice i svima dobro stoje. Da vam otkrijem tajnu, ponekad ih stavim kad pišem blog i ponadam se da me neki komšija vidi :))) Čim smo došli, bilo mi je jasno da ima žena. Navikla sam da tamo ljudi zure u moju boju kose, pa sam marširala pravo, kad je usledilo iznenađenje-"beton" liga nije imala tribine!!! Imala je livade oko stadiona i ogradu na koju se naslone muškarci (i poneka žena) i grickaju semenke, a pljuju igrače... Šta je tu je, stala sam na predviđeno mesto pored mog dragog i čekala da počne igra. Naravno, kao i svaka žena imala sam "par" pitanja "A kad će da počne?" "I, kad se završava?"ta pitanja bila su u vođstvu. Okrenula sam se da vidim gde bih možda mogla da kupim sok ili vodu, ali najbliža prodavnica bila je dalje od večnosti... I VOILA! izašli su igrači. Plavi-kao naša reprezentacija i Beli-Hmmm... pa osim broja, sve im je bilo belo, dakle-Bolničari, kako sam ih ja nazvala. Sa dolaskom igrača, počela su i vikanja sa "tribina", jedan praznoglavi idiot koji se sasvim slučajno bio ružan (ni Milka Canić mu ne bi rekla "Dobro Veče") je prednjačio, vikao je takve gluposti i trabunjanja, samo da bi zadivio tri cure oko sebe, koje su umirale od smeha. To je izgledalo kao kad direktor ispriča vic boli glava glup, a ti se odvališ od smeha da ne bi dobio otkaz. Posmatrala sam ih, one su imale kez od uha do uha, a on nos od uha do uha. Strašan prizor... Pokušala sam da se koncentrisem na igru... "Aha, pitam se zašto nose čarape? Što stalno ove sudije nazivaju raznim imenima životinja? Gde je na ovoj utakmici hitna?" itd. Da pušim, od muke bih zapalila, jer je bilo pomalo dosadno... "Semenke, kikiriki, suncokret" vikao je prodavac, stvarno nemam pojma sto se mučio kad je bilo svega 30-oro ljudi. "'Ajmo napred, žutiiii!!!" Pogledala sam u dragog, on se nasmejao i objasnio mi da je njegov drug verovatno "pod gasom",pa ne vidi dobro. Šta, zar će sledeće da kaže da su plavi-ljubičanstveni?! Gledaj utakmicu Tina... Posle dobrih 20 minuta i zurenja u loptu koja ide tamo-ovamo, pa opet tamo, pa ovamo, pa idi mi- dođi mi, došla sam do brilijantnog otkrića, tolikog da bi Arhimed dvaput rekao "Eureka!" iskačući iz kade. Naime, "provalila" sam shemu fudbalske povrede i foliranja. Jedan od plavih je pao, ja sam panično pitala dragog da li je Plavi dobro, on se nasmejao i rekao da se dotični folira. Začuđeno sam gledala u Plavog i shema je bila sledeća-pad, hvatanje za glavu i grimasa bola, savijanje, hvatanje za nogu, jaukanje i još grimasi bola, dotrčavaju sudije i hitna (ako je ima, u ovom slučaju-ne), malo ćaskaju, verovatno o vremenskoj prognozi, podižu ga, on šepa i još ga "boli", šepa bez pomoći ostalih i odjednom-gle, čuda!- trči po terenu! Možda sam umislila, čekala sam da sledeće "povrede"... Pad i opet isto! Raspored ne mora da bude baš ovakav, ali svi elementi su tu. "Gledaj ga sad-hvatanje glave, boli ga, hvatanje noge..." objašnjavala sam dragom, ali on nešto nije bio oduševljen mojim otkrićem, nastavio je da gleda dalji tok utakmice. Ja sam se osećala u najmanju ruku kao Šerlok Holms sa nezainteresovanim Votsonom pored sebe. Utakmica nije bila mnogo zabavna u nastavku, osim što su Plavi dali Bolničarima smešan gol, kakav ja (slabi poznavalac i gledalac fudbala) nisam videla, što bi moj tata rekao "Golmanu kroz noge", bukvalno. Jeste im par puta lopta odletela na komšijsku njivu i nesrećnim slučajem ubila kravu, ali dobro. Zviždaljka je označila kraj, onaj idiot je prestao da viče, cure da se blentavo kikoću, više niko nije psovao, neki su još komentarisali "beton" ligu, a ja... Ja sam otišla na kafu sa mojim dragim i drugaricama i odlučila da ovakvo iskustvo i ovakvo otkriće zaslužuju da budu pomenuti kao stvar u kome i žene mogu učestvovati svojim pronicljivim i oštrim zapažanjem :) Do sledećeg pisanja, Šerlok Holms sa brcima Herkula Poaroa i umom Agate Kristi vas pozdravlja :)))))

O divnom poklonu, najbogatijem čoveku na svetu i zacrtanom cilju

Blogerka u štiklama mora da prizna da češće piše svoj blog nego dnevnik, što je loše, jer sam jednu od svojih najvažnijih stvari u životu zapostavila. Ali, nekako je pisanje dnevnika bilo vezano i najbolje opisano u fazama kad sam mnogo tužna i povređena. Kad sam srećna, to jednostavno ne ide, imam osećaj da kad opišem tu sreću, ona prestaje da ima svoju draž... Međutim, kad opišem tugu, ona tek dobija na veličini i značaju...

Elem, nisam htela da pišem o tome, htela sam da pišem o jučerašnjem poklonu. To mi je znači koliko i pobeda u finalu Lige Šampiona! Dobra drugarica me je zamolila da joj pomognem u odabiru šminke, tačnije, njenog prvog kompleta šminke ikada i da bude ono osnovno, sve šta joj treba. Hmmm, osnovno je koštalo preko 3500 din, ali, pobogu, to je sve što joj treba! Krenule smo u ofanzivu na proizvode i dala sam sve od sebe da za normalan iznos dobije kvalitet. Čika iz obezbeđenja nas je pomno pratio i to najviše mrzim, ali usput sam se i zabavila, jer je Tamara otvorila karmin (ne tester) i pomirisala, a čika iz obezbeđenja razgoračio oči!!! :)))) "Ti si plavuša, dakle, trebalo bi da imaš rozikasto rumenilo, ali ja imam teoriju da..." bla, bla, razvijala sam ja svoje viđenje rumenila, a ona me je slušala kao da sam ja neki Fashion Guru. Kad smo planirale da odemo na kasu, posle skoro sat vremena "najosnovnijih" proizvoda za šminkanje, ona se iznenada setila i rekla "Jaooo, a gde je onaj set za šminkanje sa četkicama što ti voliš, hoću da ti kupim!". To je bilo otprilike ovako : Zvanično najbogatiji čovek sveta, za sad (a nije Bil Gejts) je Karlos Slim i on vam je sasvim slučajno dobar prijatelj i jednog dana vas odvede (više se odnosi na muškarce, jer žene znaju šta hoću ovim da kažem) u prodavnicu najskupljih automobila i kaže vam ""Ajde brate, znam da si rekao da voliš Bugati Vejron, pa izaberi jedan, hoću da ti kupim jer si mi dobar drug i pravi prijatelj!" ?!?!?! Ne, ne biste rekli kao ja "Pa, ne moraš... nema veze...". Ali moja mama me je tako vaspitala, a samo ja znam koliko želim taj set za šminkanje!!! Sećam se da sam kao vrlo mala, svega 5-6 godina, ušunjala u sestrine sobe i čačkala im neseser za šminkanje, isprobavala senke i otvarala ruževe, a onda kad bi došlo vreme da zaklopim karmin, nikako ne bih uspela da zavrnem karmin do kraja, pa bi on umrljao poklopac i one bi znale da sam koristila ono sto ne smem... Dok sam odrastala, to šminkanje je bilo smešno u najmanju ruku, ali tako to ide, vežbom do savršenstva! Ubrzo sam otkrila da mi baš dobro stoji ajlajner i crveni karmin, pa sam od svoje prve plate kupila to dvoje. Karmin je bio dugotrajan i stavljala sam ga često, meni se sviđalo kako je stajao na mojim usnama, a sećam se da mi je drugarica iz srednje škole jednom, posle mnogo godina, zajedljivo rekla, "Jaooo, kad si ti stavljala onaj tvoj LJUBIČASTI karmin!" sa podsmehom. Nisam je ozbiljno shvatila, ali sad imam običaj da nazovem taj deo mog šminkanja Period pre i posle LJUBIČASTOG ruža (bio je bordo crven, ali oprostićemo joj neznanje boja). Vremenom sam prestala da stavljam crveni karmin, ali ajlajner je ostao kao MUST HAVE u neseseru. I tako sam ja vežbala i vežbala, stavljala razne stilove i razne boje i shvatila da mi to postaje važno i da obožavam to da radim. Onda su i drugi shvatili da ja to umem i šminkala sam sestre, drugarice, cimerke... Nije to savršeno, ali je dovoljno da shvatim da uzivam u tome i da jednog dana hoću da to bude pravo savršenstvo.

Kada sam ja pokušavala da budem skromna, uprkos OGROMNOJ želji da to imam, a Tamara me je nagovarala da mi to kupi, moram da vam priznam da je ona pobedila! :) Kupila mi je set, ja sam išla kući obasjana suncem i kad smo prekoračile prag mog stana, odmah sam je posadila na stolicu da mi te četkice isprobamo! Njen momak nije mogao čudom da se načudi zašto sam ja toliko srećna, ali sve sam objasnila u delu sa Karlosom Slimom. Moj momak se nije čudio, on se naslušao kuknjave oko toga i žaljenja sto ne živim u Americi, pa da mogu preko Amazona da kupim full set od 40 četkica za samo 30 $... I uživanje je počelo, ja sam je mackala, ona je bila strpljiva, ja sam se čudila i divila efektu četkica u odnosu na običan aplikator, ona je imala povremene pauze da udahne vazduh, ja sam joj objašnjavala kojim redom se šta stavlja, ona se posle svakog koraka gledala u ogledalo... Na kraju, povela sam je u kupatilo i čula ono što najviše volim da čujem posle mog šminkanja "Jaoooo, kako je dobro!!!". To mi je omiljena rečenica posle sestrine "Bolje sam našminkana nego na svadbi"(šminkao ju je profesionalac) :))) Divna priznanja meni i mom radu. Naravno, posle sam dohvatila samu sebe i našminkala u mom omiljenom VAMP fazonu, moja verzija SMOKEY-EYES-a, divila se još malo i odlučila da sednem za komp i nađem ono što mi treba- kurs ili škola šminkanja. Od svih mogućih škola i kurseva, nađem Dragana Vurdelju kao najboljeg i odem na forume, da vidim šta žene imaju da kažu. "Dragan Vurdelja-najbolji, naučio me je svemu..." "Jelena Mačić je bolja..." itd. i jedan komentar "Škola Dragana Vurdelje traje 6 meseci i košta 1000 eura, pa ko ima te pare, nek' izvoli..." Ovaj... 1000 eura?! To je prva reakcija, ali onda sam shvatila da za moj cilj nema granica! Imaću te pare i završiću kurs kod najboljeg i radiću ono što volim! Apelujem na sve čitaoce da je br mog žiro računa 89584165126 pa uplatite 1 euro, odužiću vam se besplatnim šminkanjem jednog dana ;) A ja?! Mislim da ću da nazovem Karlosa Slima da mu kažem da ga žena vara ili da sam mu kidnapovala sina, pa neka mi uplati pare na račun :)))) Ili ću jednostavno, kao i sav pošten narod, naći posao, nabaviti kasicu prasicu i ubacivati 10% od plate. Dragane Vurdelja, see you soon!!!:) :*